Antibiotik ne smiruje kašalj

U kojim situacijama pedijatri griješe kada propisuju antibakterijsku terapiju. Samo za tri oboljenja opravdano je koristiti lijekove iz ove farmakološke grupe.

Kihanje i respiratorne infekcije su razlog svake treće posjete pedijatrima. Međutim, kod samo tri bolesti pedijatri u primarnoj zdravstvenoj zaštiti treba da propišu antibiotik. To su akutni streptokokni faringitis, akutni otitis media i akutni bakterijski sinuzitis. Svaka neracionalna upotreba antibiotika, poznato je, dovodi do rezistencije na bakterije i do stvaranja takozvanih superbakterija.

Dokazano je, takođe, i da pretjerana upotreba antibiotika u ranom djetinjstvu doprinosi razvoju ekcema, bolesti crijeva ili astme u kasnijem dobu.

Ovu su samo neke od poruka i upozorenja koje su se čule na nedavnom skupu pedijatara održanom povodom Dana Univerzitetske dječje klinike u Tiršovoj.

- Zloupotreba u propisivanju antibiotika, međutim, ima puno, naročito kod stanja poput akutnog bronhitisa, upornog kašlja, visoke temperature - kaže dr Goran Vukomanović, pedijatar, kardiolog u ovoj bolnici. - Zablude postoje i kod pedijatara, ali češće su kod roditelja koji insistiraju na antibioticima ili injekcijama, a da za to ne postoje jasne indikacije.

Studija koja je obuhvatila 450.000 djece u Engleskoj i objavljena je u avgustu u časopisu "Pedijatriks" pokazala je jasnu vezu između neracionalne upotrebe antibiotika i razvoja juvenilnog artritisa.

- To se posebno odnosi na predškolsku djecu kojima je zbog infekcije gornjih respiratornih puteva pogrešno propisivan antibiotik - upozorava dr Vukomanović.

Da je visoka temperatura uvijek znak bakterijske infekcije, i da je zato neophodan antibiotik, jedna je od najčešćih zabluda.

- Jedna od čestih ljekarskih zabluda je da se kod virusne infekcije, ipak, propišu antibiotici, da se bolest ne bi iskomplikovala bakterijskom infekcijom - kaže dr Vukomanović.

Neki pedijatri, kaže on, čim vide kod predškolskog djeteta crveno grlo, odmah daju antibiotik, iako su šanse da je u pitanju bakterijska infekcija jedva pet odsto.

- Ukoliko nisu sigurni ili ne postoji jasna klinička slika, pedijatri, prije davanja antibiotika treba da urade bris na streptokoku, analizu urina i urinokulture, kompletnu krvnu sliku i C-reaktivni protein (CRP), koji izmeđuo stalog služi da razlikovanje bakterijske od virusne infekcije.

NAJČEŠĆE ZABLUDE

* Otalgija

Kada je zapušen nos, zapušena Eustahijeva tuba, nategnuta bubna opna, nije uvijek u pitanju otitis. U čak 80 odsto ovakvih slučajeva nije potreban antibiotik.

* Kašalj u napadima

To može da bude laringitis, traheitis, bronhiolitis, a za ta stanja antibiotik nije terapija.

* Sinuzitis

Antibiotici se propisuju samo ako postoji gnojni sekret.