Namirnice koje nas rashlađuju

Sa rastom temperatura organizam traži hranu koja će nam olakšati utjecaj toplotnog vala, pomoći da se rashladimo ali i da sačuvamo zdravlje. Koje su prave namirnice za ovo doba godine koje nas rashlađuju, kako ih spremiti, na šta posebno treba da obrate pažnju hronični bolesnici? Detaljno je u emisiji Novi dan objasnila nutricionistkinja Amela Ivković O'Reilly.

O'Reilly je pojasnila da u našoj zemlji raste mnogo hranljivih i vitaminima bogatih namirninca.

“Nauka nam je to lijepo obrazložila, na našim prostorima Bosne i Hercegovine imamo mnogih hranjivih namirnica. Ako odemo na bilo koju pijacu naći ćemo odgovor na to pitanje.

Jedemo sezonske namirnice voća i povrća koje sadrži visok procenat vode poput krastavca, tikvica, patlidžani te paradajz. Krastavac se može miješati u kombinaciji slatko-slanih salata. Dok paradajz recimo u sebi sadrži mineral koji se zove ‘krom’, koji je veoma bitan za dijabetičare, samim tim ga treba unositi što više i što češće. Od voća prva na listi je lubenica, ona sadrži bitnu aminokiselinu ‘L-citrulin’, koja pomaže kardiovaskularnom sistemu, smanjuje upalu u organizmu. Lubenica sadrži oko 90% vode i treba je jesti u velikim količinama. Ujedno je bitno naglasiti da košpice lubenice sadrže visoku koncentraciju cinka, tako da ih je dobro žvakati. Znamo da cink održava zdrav imuni sistem i pomaže čitavom biohemijskom regulativnom sistemu u našem tijelu.” kazala je O'Reilly.

Trešnje i višnje favorit

“Od drugog voća koje favorizujem su trešnje i višnje. One imaju bitne sastojke koji smanjuju upalu, pogotovo za one koji aktivno upražnjavaju sport. Trešnje ne treba stavljati u neke smoothie već ih žvakati,  jer bakterije u ustima aktiviraju taj antioksidant. Žvakanje je jedan od bitnih elemenata aktivacije svih aminokiselina i nutrijenata za održavanje zdravlja. Mnogi prave grešku stavljanjem voća u smoothie, znači vi kada popijete voće vi zapravo ne aktivirate bitne nutrijente.” rekla je O'Reilly.

O'Reilly nam je pojasnila i kako da na roštilju pripremimo zdrava jela.

“Ako pripremamo povrće na roštilju, ono što možemo dodati je začinsko bilje, koje umanjuje ovaj efekat grilovanog povrća ili mesa, jer se prilikom prženja na roštilju stvaraju se slobodni radikali koji u konačnici mogu aktivirati ćelije karcinoma u našem tijelu. Moramo da obrnuti sistem prioriteta i dati povrću veći prioritet upravo zbog hranjivih vlakana, nutrienata i bitnih probiotika koji hrane našu crijevnu floru, jer se zdravlje gradi svaki dan.” pojasnila je O'Reilly.

O'Reilly je kazala da trebamo posebnu pažnju posvetiti skladištenju namirnica.

“Bitno je čuvati namirnice u ledomatima ili hladnjacima prilikom transporta ili izleta na otvorenom. Proteinske mesne prerađevine su jako osjetljive na visoke temperature, tako da treba povesti računa o tome. Povrće i voće veoma dobro trpi visoke temperature. Kvalitetno meso se može konzumirati skoro svakodnevno, a to je otprilike veličina dlana na našem tanjiru. Uz kombinaciju sa zdravim masnoćama mi proteinom zaista regulišemo sitost i naravno u konačnici održavamo zdravu tjelesnu težinu i gradimo mišić. Prioritet se treba obratiti proteinu a ne tjestenini i pretjeranom unosu ugljikohidrata.” rekla je O'Reilly.

Za kraj O'Reilly je kazala i šta treba izbjegavati.

“Kod unosa tekućine u organizam, savjetujem tople čajeve, supice. Dakle ništa dodatno hladiti ledom ili slično. Ujutro kada ustanete popijte jednu do dvije čaše vode, hidratacija tijela u jutranjim satima buđenja je jako bitna, pokreće naš metabolizam, proces detoksikacije i u toku dana voditi računa da je voda između obroka, odnosno nekih 15 minuta prije obroka. Na kraju dana nekih dva sata prije spavanja popit jednu do dvije čaše vode. Ono što bih ja naglasila da treba izbjegavati voćne sokove i gazirana pića, jer takvi napitci stvaraju previše masnoće u organizmu.” dodala je O'Reilly u emsiji Novi dan.

(N1)