Zdravlje

Kako mikrobi u ustima utiču na razvoj oralnog karcinoma?

Autor: ČuvajZdravlje.ba
Foto: Ilustracija
Naučnici kažu da su naša usta užurban ekosistem koji vrvi mikroskopskim životom, a svaka varijacija može da ukaže na karcinogenezu.

Mikrobi u ustima predstavljaju dosta složen i zamršen skriveni oralni svijet, smatraju naučnici. Kako kažu, ljudska usta su užurban ekosistem koji vrvi mikroskopskim životom. Iako oralno zdravlje često dovodimo u vezu sa pranjem zuba, čišćenjem zuba koncem i redovnim stomatološkim pregledima, priča je dosta složenija.

Nedavno istraživanje naučnika sa Karolinska Institutet koji sarađuju sa istraživačima u Južnoj Koreji, Šri Lanki i Australiji, objavljeno u Periodontology 2000, prodire u zamršeni svijet oralnih mikroba i njihov potencijalni uticaj na oralne patologije, uključujući razvoj karcinoma.

Georgios Belibasakis, profesor kliničke biologije oralne infekcije i šef odsjeka za oralno zdravlje i parodontologiju na Karolinska Institutet istraživao je sa kolegama oralni bakteriom i mikobiom — zajednice bakterija i gljivica, među patologijama oralne sluzokože i među različitim fazama oralne karcinogeneze. Istraživanje je u fokusu imalo skrivene igrače u našim ustima i njihovu povezanost sa pojavom i napredovanjem bolesti. Studije su analizirale uzorke pljuvačke, zubnog plaka (biofilma) i tkiva oralne sluzokože u različitim oralnim patologijama i u različitim fazama razvoja oralnog karcinoma.

Metagenomske i metaproteomske platforme vrhunske tehnologije omogućavaju nam da dešifrujemo sastav mikrobnih stanovnika usta, rasvetljavajući njihovo prisustvo i ulogu u bolesti. U slučaju oralnog skvamoznog karcinoma izdvojile su se određene bakterijske ili gljivične vrste.

Prevotella intermedia, Porphyromonas endodontalis, Acremonium exuviarum i Aspergillus fumigatus su najbrojnije oralne bakterije, a u manjini su Streptococcus salivarius, Scapharca broughtonii, Mortierella echinula i Morchella septimelata.

Mikrobna disbioza, koja ima veze sa oralnim skvamoznim karcinomom bila je najizraženija u uzorcima sluzokože, a ne u uzorcima biofilma ili pljuvačke. Ovo naglašava važnost razmatranja prostornog mikrobioma, kao i začaranog kruga interakcije između bakterija i gljivica, kada se proučava oralna karcinogenezamm prenosi Eklinika.

© Copyright 2005. - 2024. Radio M Media Group.
Sva prava zadržana.
Dizajn i programiranje: Lampa.ba