Dinja jača imunitet i sprečava dehidraciju

Dinja nije voće, već povrće iz porodice krastavaca. Ona sadrži izuzetno malo kalorija i masti, a njen plod sadrži 95 odsto vode, jedan procent bjelančevina, 5.5 odsto šećera, jedan gram biljnih vlakana, limunsku kiselinu.

Bogata je vitaminima kao što su karoten, vitamin B i vitamin C, a od minerala sadrži fosfor, kalcijum, magnezijum, kalijum, željezo, cink.

Zbog toga je, uz lubenicu, jedan od najboljih izbora za vrele ljetne dane, ne samo u kriškama već i kao baza za osvježavajuće sokove, frapee, i kao dodatak egzotičnim i ukusnim brusketima, uz kombinaciju sa nekim slanim namirnicama, poput pršute.

Postoji više vrsta dinje, a kod nas su najzastupljenije one koje imaju narandžastu ili žutu unutrašnjost, kao i zelena, koja je nešto manja i poznata kao ananas dinja.

Dinja je zdravija od lubenice

Bogatstvo u količini vitamina C nosi brojne koristi za naše zdravlje, posebno u smislu jačanja imuniteta, a visok nivo kalijuma u dinji važan je za pravilan rad srca. Dinja sadrži čak tri puta više kalijuma nego lubenica. Vitamin B pomaže u oslobađanju tijela od toksina, a bakar u regeneraciji kože. Takođe, sadrži karotenoide - antioksidante koji pomažu u održavanju zdrave funkcije oka, i folate bez kojih nema normalnog razvoja naših ćelija. U dinji ima i dosta vlakana i fitonutrijenata, a ima i nizak glikemijski indeks.

Za bolji vid i zdravlje očiju

Ako svakodnevno konzumirate dinju, to može da utiče na vaš bolji vid. Vitamin C, zeaksantin i karotenoidi iz nje poboljšavaju vid i smanjuju rizik od katarakte i makularne degeneracije.

Takođe, ova jedinjenja su važna za zdravu kožu, jačaju naša tkiva u cjelini i podržavaju zdraviju funkciju mozga.

Sprečava dehidraciju

Zbog visokog sadržaja i vode i elektrolita, dinja dobro balansira njihov međusobni odnos. Zaslužna je za bolju hidrataciju tijela, što posebno ljeti utiče i na zadržavanje neophodnih elektrolita u organizmu.

Dobro reguliše nivo šećera u krvi

Dinja može da pomogne u pravilnom upravljanju dijabetesom jer ima nizak glikemijski indeks: 4. Nisko glikemijsko opterećenje znači i sprečavanje skoka šećera u krvi, stoga se preporučuje kao redovan duo ishrane osoba sa dijabetesom.

Zdravije srce i bolji pritisak

Sve dinje su prepune kalijuma koji pomaže opuštanju krvnih sudova i snižavanju krvnog pritiska. Ovo je veoma važno dok traju visoke temperature budući da su srčani bolesnici i osobe sa visokim pritiskom u posebnom riziku.

Sprečava zatvor

Visok nivo dijetalnih vlakana od suštinske je važnosti za normalnu funkciju rada crijeva i bolje digestivno zdravlje u cjelini.

Vlakna naša crijeva čine dovoljno pokretljivim, što utiče na bolje pražnjenje i rezultira redovnijom stolicom.

Podrška u razvoju fetusa i korist u trudnoći

Folat u dinjama jedan je od najvažnijih hranljivih sastojaka koji su tokom trudnoće potrebni budućim mamama. Folati i folna kiselina, pored ostalog, učestvuju i u formiranju posteljice, koja snabdijeva bebu neophodnim nutrijentima. Takođe, folati su bitni za formiranje crvenih krvnih zrnaca i održavanju cjelokupnog boljeg zdravlje majke i bebe.

Folati štite i od pojave malignih bolesti

Studije su pokazale značajnu ulogu ovih jedinjenja u prevenciji raka, kao i korist kada se daje u ranim fazama raka. Potrebno je još istraživanja kako bi se značajnije potvrdili antikancerogeni potencijali dinje, prenosi "Avaz". Takođe, ima indicija da konzumiranje dinje usporava napredovanje artritisa i smanjuje rizik od pojave astme.

Za ljepšu kožu i protiv opadanja kose

Vitamini i minerali iz dinje daju značajan doprinos ishrani kože i utiče na mogući gubitak kose, njeguju kožu i štite je od štetnih toksina. Utiču i na bolji rast kose kao i jačanje folikula dlake, uz hidriranje i jačanje kože tjemena.

(Cuvajzdravlje.ba / NN)