Istraživanja pokazuju da je plastika svuda, pa čak i u hrani. Mikroplastika je pronađena u životinjskim i biljnih proteinima, voću, povrću, pa čak i soli.
Studija iz 2023. godine pokazala je da krupna himalajska ružičasta so ima najviše mikroplastike, dok su crna i morska so nešto manje zagađene. Mikroplastika je također pronađena u šećeru, a čak i kesice čaja, koje često sadrže plastiku, mogu otpuštati milijarde mikroplastičnih čestica.
Nedavna istraživanja pokazuju da na svakih 100 grama pirinča ljudi unesu 3 do 4 miligrama plastike, dok flaširana voda često sadrži stotine hiljada plastičnih čestica. Stručnjaci upozoravaju da nanočestice plastike mogu migrirati kroz tkiva i narušiti ćelijske procese, a hemikalije iz plastike mogu se preneti u jetru, bubrege, mozak, pa čak i kroz placentu do nerođenog deteta.
Studija iz 2024. godine pokazala je da ljudi sa mikroplastikom u vratnim arterijama imaju dvostruko veće šanse za srčani ili moždani udar. Iako je naučna zajednica još uvek u potrazi za konsenzusom o tačnim zdravstvenim efektima mikroplastike, stručnjaci savetuju da se smanji izloženost plastici gde god je to moguće. Preporučuje se kupovina hrane u staklenim posudama, izbegavanje plastike u odeći i smanjenje upotrebe plastičnih proizvoda u svakodnevnom životu.
Zašto neki ljudi mogu da jedu šta požele i ostanu vitki?
